Je postao odnos između poznanika i nekih prijatelja koji imaju definisane potrebe i zahteve u određenom vremenskom roku.
Slično je sa mojim prijateljem, sa kojim jednom u dve nedelje – svakog ponedeljka, sednem da na obali reke popijem po pivo i popušim par cigareta.
Otvoreni horizont sivo – zelene vode dok se sunce sunovratom obrušava ume da otvori najskrivenije tajne. Za nas dvoje je to svojevsna uzajamna psihoterapija: surovost i istina toliko sveža kao raspakovana čokolada, koja će tek da prvo omekani a onda i lagano da se otapa.
Sa smirajem dana oboje shvatamo da je sve prolazno i da vreme nema definiciju sem onog što smo mu pripisali dodajući mu merljivost – mernu jedinicu; koja ne definiše njega nego nas.
– Ni jedan sekund nije isti – rekao je.
– Znam – odgovorila sam.
– Ali ja i dalje imam vremensku rutinu – nastavio je. – Recimo sa tobom ovako da ćakulam, sa Banetom fudbal utorak i četvrtak, sa nekom seks dva puta nedeljno: petak i subota…i tako.
– Ko te jeb… kad si programirao trenutke. Kako ti nije dosadno sa svaki put u određeni dan, pa u određeni sat ponavljaš iste stvari? – pogledala sam ga. – Recimo, što se sa mnom ne bi viđao petkom?
– Da li si ti normalna! Petkom počinje vikend seks – rekreativac! – rekao je vidno uzbuđen.
– Pa prebaci seks na radni dan?
– Ti stvarno nisi normalna! Kako to da izvedem?! Sve će da mi izremeti radnu nedelju. Jesi li svesna da ljudi imaju različite navike? Ako bi to uradio onda bi nekoga morao i da upoznam. Zamišljam jutro u kojem moram da gledam nečije lice dok mi srče kafu i ne prestaje da laprda. Draga moja, sve vi žene imate istu osobinu koju ja uopše ne razumem: odakle vam snaga da toliko brbljate čim otvorite oči? – nazdravio mi je sa limenkom piva.
– Ne seri. Ne kalupi nas. A ti ćeš mučeniče da umreš od mrvice intime. Koja si ti kukavica! – odgovorila sam podižući svoje piće.
– Da li ti shvataš šta govoriš. Moja istina je bolja od surovog kompromisa – koji slobodno mogu da nazovem brakom. Pošto ja još uvek neću da sklapam kompromise onda mi je ovako lakše. Šta ima ko da mi naslanja glavu na rame dok balavi na neki ženski film… ili još gore: pričaće mi o svom poslu, koleginicama, sebi, svojim potrebama, željama. Što uopšte to meni da priča? Za te stvari ima valjda svoje prijateljice? Ja hoću samo toj nekoj da budem „ friend with benefits“ – pogledao me je sa podignutom obrvom ljutito otresajući prašinu sa farmerica.
Ustala sam i kao da je kod krojača, počela da ga vrtim u krug odmeravajući ga od glave do pete.
– Nećeš moći još dugo tako – rekla sam i šljapnula ga po guzici.
– Što? – pogledao me je sa ogromnim osmehom.
– Pa… evo recimo što od danas odbijam da se viđam sa tobom ponedeljkom! Malo ću da ti razjebem taj tvoj sistem. Ja neću da ti budem takav prijatelj: ne sviđa mi se definicija.
– Pa nisi ti takav prijatelj! – pomazio me je po kosi. – Sa tobom sve delim. Ti si moje drugo ja u ženskom obliku. Samo da te podsetim jednu stvar: ti si prva izmislila i uvela termin rekreativnog seksa prozvavši ga vikendaš. Nisam te pitao za razlog kada si pričala o tome. Ti si prva rekla da na depilaciju ideš isključivo petkom. Da nabrajam dalje? – upitao me je. – Mislim da sam ja ipak malo pošteniji od tebe: treba mi neko sa kim mogu da se kresnem. Neka to bude ista osoba na duži period, ali neću da živim sa njom. Da mogu sa njom da odem na produženi vikend, ponekad prošetam, odem u pozorište. Šta je tu loše? To je vrhunska ponuda! To je zabavljanje kao kada smo bili tinejdžeri! Jedina razlika je što nije suvoparna zajednica, koju su ljudi osmislili da bi trebali da imaju sa određenim brojem godina „Trebalo bi da živimo zajedno…da imamo decu…itd“. Ovako je lakše jer će svako da gleda svoj film, sere u svoju wc šolju, spava u svom krevetu! I što ja sve ovo tebi pričam kada već sve znaš. Sama mrziš svaku vrstu stereotipa. Pa zar nisi ti sama izabrala još pre dvadeset godina zabavljanje sa mlađim muškarcima da te ne bi smarali previše?
– O tome ćemo drugi put! Jer to nije samo to. To je kompleksnije. Nikada nikoga nisam pitala za godine! – rekla sam malo ljutito.
Razišli smo se. Gledala sam za njim razmišljajući : Koliko imamo prijatelja koji su nam to samo da bi se o nešto „okoristili“? Priču koju imaju da nam ispričaju, njihovi problemi i životi, rekreativni seks… i to sve definisano vremenskom kotom koja se ponavlja.
Zaključila sam da je to bolesna konstanta, i ukinula sam svoj planer.
