Nije bilo obično nedeljno popodne. Najavili su zahlađenje, a tako sam se i sam osećao dok sam slušao njegov monolog. Ne, nije to bio monolog; bio je to nalet besa, tuge, ljutnje.
Mnogo je zajebano kad muškarac priča stisnute vilice sa očima koje se cakle.
„Reci mi Nenade u šta se petvorilo naše prijateljstvo? Stanujemo jedan od drugoga pa cirka dva kilometra. Više mi natrči baba Stana u goste, nego ti. Čak me i stara majka više puta pozove telefonom – nego ti! A znaš zašto: Zato što one jebeno ne koriste viber, internet, mreže i ostala govna moderne komunikacije. Baba stana mi je baš juče donela pola šerpe domaćeg kuvanog pasulja. Zamolio sam je i nije joj bilo teško. Tebe sam isti taj dan zvao da odemo da popijemo pivo: rekao si da imaš posla. Posle pogledam a ti udarao „lajkove“ na tekstove o politici, na neke šaljive dosteke, komentarisao…
A da te pitam? To nisi mogao sa mnom, ovako uživo? Prošli smo sito i rešeto: studije, pijanke, demonstracije. Imamo iza sebe svega: pecanje, basket, zalak sunca na jebenoj Floridi… bivše žene, ljubavnice.
Nenade imali smo život!
A sada seruckaš ti meni , pišući to tvoje pisanije ili šta god.
Pa kad si pametan toliko reci mi od kada su društvene mreže postale mesto okupljanja? Obrazovanja? Druženja? Pijenja kafe? Od kad bre može da te uteši tekstić za podizanje samopuzdanja. Ti si kao pisac – pa oni su čoveče išli međ ljude, da im se nešto desi, visili po kafanama, imali stila i na kraju umeli JEBOTE SUPER(Matija Bećković) da odžive i napišu život.
Ti si sad postao drugačiji: imaš psa. Ok, vočiš životinje. Volim i ja. Postoji samo jedna mala razlika između nas dvojice. Ti si istog nabavio da bi ti neko pružio bezuslovnu ljubav – bez da je vratiš; a ja dragi moj radije ću nekome da je pružim, nego da gledam u oči svog psa, tražeći potvrdu da ipak mogu biti voljen, pa makar i od životinje.
I sad je moda imati pse. Samo da bi bio voljen. Kapiraš ti kolika je to sirotinja? Tražiti da budeš voljen?
A da i to što se ne skidaš sa Tindera, Badooa, Ok Kupid-a i sličnih sranjca za upoznavanje. Nemoj samo kao moj usrani kolega sa posla da mi prospeš fazon kako „trpaš kao lud“ zato što znam da serete obojica.
Više seksa su imali ljudi i u staroj Grčkoj, i Rimskom Carstvu, pa i za vreme svih Lujeva…ma čak i naši seljaci imaju više seksa prekačući plotove i skrivajući se po njivama. A znaš zašto je to tako? Pa zato što ne visi na kompu, nego cirkuliše. Život je na ulici – nije na ekranu ili papiru.
Ok pratiš politiku… A zar ne bi ono lafe da su sve bune, zavere, ustanci, revolucije, smene vlasti se dešavale okupljanjem, sastancima. Ako ćeš da menjaš svet treba ti energija. Energija zajednice koja hoće nešto da menja: zato smo i popili šmrkove, lupali u šerpe…bila je to masa u kojoj je cirkulisala energija. A sada učimo da mislimo tuđim mislima i tuđom glavom.
Ok. Kažeš da hoćeš da upoznaješ nove ljude, stičeš prijatelje. Pa zar nije bolje da odputuješ? Vidiš malo sveta, boje, tuđe ulice, tuđi ritam?
Sve je to jedna velika laž! Internet je pozornica koja otima dušu, prijateljstvo i ljubav! Tu nema empatije, zagrljaja, suza, poljubaca!
Zato ja nemam ništa i čekam da mi zazvoni telefon i da čujem GLAS!“
On je u pravu a ja sam govno.
Živeli!
