Danas je bio lep dan za šetnju. Miriše na jesen, na mir. Nema puno šepurastih šetača duž reke tako da tišina može potpuno da vas obuzme.
Ali ne, da ne bi bilo dosadno ja nekako uvek moram da se nađem na nekom mestu zločina. Da nije tako verovatno ne bih imala o čemu da pišem, jer slučajni događaji me uvek potaknu da se zapitam?
Na šetalištu oko 6.30 izjutra, na jednoj klupi, sedela je jedna devojka i mladić koji je stajao pored nje nadvijen i mahnito mlatarao rukama. Prilazio joj je i odlazio od nje, hvatao se za glavu.
Bili su lepo obučeni, znači da su bili dugo u provodu. Pomislih prvo kako su možda samo malo više popili pa svađa nekako uvek se tu nađe da začini ono što nije bilo začinjeno prethodne večeri. Ubrazala sam korak terajući pse da ne budem svedok nečega što je počinjalo da biva sve ružnije i tužnije.
Prošla sam pored njih i posle svega par koraka čula njegov arlauk. Okrenula sam se instktivno očekujući neserću ali sam videla kako on kleči ispred nje, drži je za ruke i u čudoj drhtavici ponavlja iznova i iznova:
– Samo mi reci čime si me prevarila: mozgom…srcem…ili eto tek tako ti se desilo.
Okrenula sam se i nastavila.
Čime varamo? Da li je bitno?
Toliko puta sam se naslušala kako muškarci imaju objekte požude a žene to rade iz osvete. Naslušala sam se priča kako su razni nezadovoljni u braku i vezama…. Onda zaista nije bitno sa čime se vara.
Uvek će neko imati razloge i opravdanje. Uvek će biti onih koji su prevarili ili bili prevareni.
Razloge znaju samo počinioci ili učesnici u drami koju su sami napravili.
Uve će se analizirati posledice a ne razlozi: kao nekakva bolest.
Čovek je zver kojem su date emocije. Da zver sa emocijama. Samo što smo to zaboravili, emocije nestadoše a ostadoše gladne zveri.
Danas onaj koji ima poštovanja i ljubavi, taj ne vara.
Takav čovek i takva žena vole sebe, pa i sve druge; poznaju sebe i sve svoje mane. Ali ne padaju baš na svakom teškom ispitu koji trebaju da polože.
A ljubav: eno je ofucala se, gažena i povređivana, pogrešno interperetirana i shvaćena. Nekako najbitnija a opet poptuni ilegalac u životima koje živimo. Ona nije slepa, a ne, ona odlično vidi kada je odbačena i neželjena.
Tako da će taj mladić izaći sigurno sa slomljenim srcem kakav god odgovor da dobije; možda zato što je tražio ljubav a nije je davao, pa je ostao da se pita kako je to moguće da bude prevaren, ili odbačen.
Ili nešto sasvim drugo….treće.
Dok se udaljavam, iza mene ostadoše bela lica u grču tuge i razočarenja.
Do koske me potresaju reči jedne pesme koja je sama nadolazila:
Čudan svijet je oko nas
Slika ista svaki dan
Tu na uglu tom
Stoji starac sam
Niko njega ne gleda svi žure nekud znam
Takav sav je život, život naš.
Jedan čovjek i jedna žena
Na peronu sreće stoje još
Čekaju voz što doći neće
Pa da krenu putem sreće te……..
