Kada usvakodnevnoj rutini hodaš ulicom, i slučajno kao što je uvek sve samo slučajno u tom prolazu, i tvom hodu, i mislima koje lutaju ili imaju neki svakodnevni cilj, osetiš da je neko biće (čovek, žena, dete, životinja ) prošlo pored tebe. Nisi ih jasno video ali si osetio; neko kaže da anđeli neprestano prolaze pored ali da smo oslepeli, i ne samo to, nego su nam Ii sva druga čula zakržljala… Zato smo usamljeni u svojim dušama a ružni u ogledalu i oku posmatrača.
Svi su već sve napislai; i lepo i ružno. Ostadosmo da čitamo bez shvatanja. Kao i o anđelima I čudima.
Šošenhauer je napisao: “Ljubav prema životu je zapravo strah od smrti, a društvenost – ona se zasniva ne na ljubavi prema društvu, nego strahu od samoće.”
Izgubljeni lutamo ulicama tumarajući i tražeći sebe Ii smisao u svemu što činimo I govorimo. Trčimo raširenih ruku kroz život prkoseći crnoj kapi sa sabljom koja nikada nije predstavljala BOL, ona predstavlja kraj naših životnih načela, principa, smisla, ljudskosti Ii dobrote. Preplašeni krajem, ipak kao životinje ne tražimo osamu i posledenje sate u miru i tišini, već su nam potrebni ljudi – tek da nas pridrže za ruku, dodir, pulsiranje drugog života, koji nije naš ali ga osetimo, i umesto da nas umiri većini se desi baš suprotno – uznemiri nas.
Moj otac nikad nije bio verujući. Nikad crkva, molitve. Još uvek ima taj jak duh jer je bio vođen unutrašnjim glasovima anđela koje ja još nikad ne sretoh.
Par njegovih načela ili stavova:
Nikad se nisam nervirao, to je čisto gubljenje vremena.
Kad god sam mogao nekome da pomognem to sam I radio. Pružiti nekom ruku je najčasnije moguće.
Beži sine od alavih ljudi, oni su uvek nesrećni I gladni.
Ne štedi previse razmišljajući o nekim danima koji tek trebaju da dođu. Možda ih nikada ne dočekaš, to znači da treba da naučiš da ceniš ono sada. Jer depresivni ljudi žive u prošlosti, zabrinutii u budućnosti a zadovoljni u sadašnjosti… to sam negde pročitao.
Putuj što vise, upoznaj zemlje I ljude.
Čitaj što vise, tako nećeš postati cinik koji zna svemu cenu a ničemu vrednost.
Voli sebe a poštuj druge.
Jedino što sam ikad želeo u životu jeste da budem zdrav ! sve ostalo ne vredi ako to nemaš. To je jedini uslov.
U ime svih budućih godina I Božića, I svih lepih praznika poželeću Vam da poslušate savet Ćosića:
Ali život se nikome, razumete li me, nikome na ovom svetu ne duguje! Ni majci, ni deci, ni prijateljima, ni jednom idealu. Život je moje neprikosnoveno pravo…
Ja dodajem: ne verujte u čuda – oslonite se na njih.
