Ali (mislim međutim) – treći sreću kvari. Ima drkoša ranoranilaca koji ostalom svetu prosto ne daju da budu srećni. Tako se prišunjala jedna gospođa, stala iza naših leđa i počela da drobi:
“Pa valjda vidite labudove. Vaši psi ih uznemiravaju a pticama treba mir!”
Moja sestra se okrenula pogledala je i sasvim uljudno rekla: “Gospođo meni treba mir, molim vas”.
Eeee ali ja nisam bila tako fina – postajem grozna baba (to baba malo sutra kad odem da me ispeglaju); krenula ja na nju, da se bijem valjda ali čujem sebe kako samo vičem: “IŠ”.
Ona kokoška a ja seljanka.
Sva sreća: “Namračilo se od Zemuna, ko da će govna da padaju”, pa pobegoše i kokoši i seljanke!
Ne pišem dugo jer ništa lepo nije protrčalo pored mene. Svi smo zatrpani „novom normalnošću“… Read More
Svaki dan je isti. Svuda je tišina, čudna i uplašena. Da, uplašena tišina od svega… Read More