Kopije života

Gledam kada je sve otišlo u pičku materinu.
Gde sam zapeo. Negde na autobuskoj stanici jer sam ostao bez dozvole na tri meseca. Samim tim sam i manje poželjan tip koji ne može da navata neku dobru ribu…a kao i da mi je do takvih.
Jedino što me zabavlja je posmatranje drugih, što inače retko činim dok vozim…sem ako protutnji neko pilence pored mene – što uvek može da implicira sudar.

Duvanim pljugu i posmatram neku curicu na platformama koja se tu nešto guzi ispred mene i drka po smart telefonu (pametan telefon – za glupe ljude). Gledam svoj drkavac od sokoćala (jedina tehnička stvar na koju se baš nešto ne ložim su mobilni telefoni) i još uvek nije pametniji od mene, još uvek ja kažem halo, odašiljem poruke i nameštam jebeni alarm; više od toga mi ni ne treba.
Opet gledam u onu seku,vidim da me merka jer nisam baš u ritama. Imam po neki komad fine garderobe na sebi. A ona sva nešto skockana ali će autobusom ili peške, ali imala je kintu da naduva usta. Kažu da je blow job sa tapaciranim ustima vrhunski. Meni još niko nije pušio sa tapacirungom. Hmm.

Naišla je i neka druga, skoro ista, kao da su sestre. Isti a drugi ljudi – kopije. Užas.
Pričao mi oratak koji je konstantno u prometu da su sve sad izdepilovane dole kao za pornić u najavi, a brđani baš ne vole lizalicu, što znači da one to rade zbog čiste estetike…..
Ili su sve nešto naci nastrojene jer ostavljaju Hića brčiće tu malo iznad.
Za koga se jbt tako montiraju kad ih trpaju neke debele nafatirane deformisane seljačine, menadžeri šabani…
Danas ne jebe normalan i simatičan nego onaj sa pedigreom: kola, čuka, gilje.

A šta bih ja da zavučem ruku u njene gaćice i da osetim bar malo dlaka i prirodnog mirisa. Pa ne mora i nju da šminka!!!
Da stenjem dok vodim ljubav.
Da se dam ceo.
I da osetim miris njenje kože a ne tone parfema i šminke, miris noći…
Da ujutro otvorim oči i da ne čujem komšiju kako prdi na susednoj terasi.
Da vidim njen osmeh koji neće biti kopija već original.