Bez naslova

Još se secam Prljavog Kazališta u kom sam upoznao Azru,na koncertu Dece Loših Muzičara. Majke mi!
Imala je torbu sa Bijelim Dugmetom, a u njoj Crvena Jabuka i neki Indexi. Bili smo ista Generacija 5, a govorila je da su joj Piloti Idoli.
EKV nije htela, pa smo otišli na Hladno pivo i Riblju Čorbu, da ne bude bas samo Leb i sol. Na putu do kuće sam joj ubrao i Divlje Jagode.
Rekla mi je da sam pravi Sanšajn. Pa I jesam jer sam rođen tamo negde u Džakarti! Majka me je rodila u Koloniji na nekoj gudri, pa mi mozak radi na spidu.
Jednog jutra je rekla kako treba da upoznam njenog oca Goran Bare I Majku ali obavezno i Babe, što sam uradio onako nevoljno I ispostavilo se da su baš pravi Partibrejkersi!
Ta kućna poseta je bila kao da sam u Beogradskom Sindikatu gde su Letele Štuke I pravile Ritam Nereda u mojoj glavi.
Tad sam shvatio da sam ustvari potpuni Negativ I da je bolje da ne sedimo kod nje nego da idemo na izložbu Van Goga.
Posle par dana imali smo seks i kao da je bilo sa Osmim Putnikom – doživeo sam potpuni Električni orgazam.
Rekla je da sam isti kao njen bivši – Prljavi Inspektor Blaža,i udarila mi šamar!
Proklela me je da drkam Sveže Amputiranom Rukom Satrijanija (SARS).
Otišao sam duboko u noć plačući kao Kud Idijot jer nisam mogao da budem slatkorečivi Merlin.
Poslednji put sam je slučajno video u Haustoru, ali opet, nije Smak Sveta.