Bio jedan incidentan događaj u Domu Zdravlja u Zemunu.
Elem na odeljenju za odrasle, gde penzionera ima najviše, strefi se i neki sredovečni ljud, a i po neka devojka ili dečko od cca 25 godinica….
E sad niko nije mogao da pohvata kako i zbog čega je došlo zbog incidenta, ali jedna divna dama ( izuzetno pristojna baka) i jedna devojka počinju žustru raspravu.
Ja uspedoh da čujem samo jedan deo – reklo bi se i više nego dovoljan za ovu kratku priču.
Samo još da opišem scenografiju: puna čekaonica, neki iskisli ko miševi, neka socijala….i jedna elegantna baka – pristojno i svedeno obučena, taman sa godinama; prava kičma, divno držanje. Ma na čelu piše ko je… i jedna devojka sa dubokim dekolteom, pocepanim farmerkama i onako žvaće onu žvaku.
U jednom momentu kad ni ne možete da kažete zašto se nešto desilo, ustaje devojka i počinje da arlauče na sirotu baku koja je samo mirno sluša.
Dijalog ide ovako:
– Ma vi matori. od vas čovek ne može da živi… A vi se naživeli – govori devojka.
– Molim vas da se smirite – govori baka – nije ovo mesto dete moje, gde mi treba da teramo istinu. Budite dama.
– Kakva dama? A ti si kao neka dama? -dere se devojka.
– Jesam. A i ti bi trebala da naučiš nešto što ti je promaklo: Budi dama na ulici a kurva u krevetu – rekla je baka.
– Jelllll! A sad ćeš da mi sereš i da budem domaćica u kuhinji.
– To ne bih znala. Ja sam ceo život bila dama. Dame i kuhinje ne idu baš zajedno. Boravila sam ja u toj kuhinji tek da skuvam kafu. Ja sam se uvek trudila da budem dama na javnom mestu, i bila uvek najbolja kurva u krevetu. Naučila sam jednu divnu lekciju od svoje bake: Dame nikada ne završe u kuhinji ali zato kurve uvek završe u istoj.
